Никола I Петровић

Мојој Стани

Ка' од пчеле да си пчела,

Ил' од руже ружа мала,

Ил' ка' комад да си хљеба,

Или с росом да си пала,

Благотворно предусреташ

С нешто миља, с нешто чара-

Те појава твоја блага

С нечим добром изговара.

Сљедуј, синко, у тој слици,

Јер остало све се мути,

Кад си добра, да се добрим

Вазда можеш надахнути!

А биљежи, што Даница

У листове ове збори-

Што је кадра Црногорка

Жртвовати Црној Гори.

3. априла, 1886.

Стана (Анастасија) трећа je по рођењу кћи краља Николе. Удала се у Русији за Великог Кнеза Николаја Николајевића. Рођена је 23.децембра 1867, а умрла у Антибу, у Француској, 14. новембра 1935. године

Госпођи Ђуши

И ја в'јерном рекох Божу,

Кад на војску и он крета:

"У случају нужде, бих се

Твог сјетио аманета!"

7. априла, 1886.

Ђуше (Анђелија), рођена Пламенац, супруга je војводе Божа Петровића (24. Децембра 1845 - 18. Децембра 1927), блиског рођака краља Николе са којим се школовао у Паризу, у Лицеју Луја Великог. Доцније у државној управи био је предсједник Сената и дугогодишњи предсједник Министарског савјета Црне Горе.

III

Г. Сердару Раду Пламенцу

Ка' котарски сердари су
Дома твога крајичнили,
Господа су и јунаци
Још и од њих већи били.

8. априла, 1886.

Раде Туров Пламенац (1842 - 1919) је из Бољевића, из Црмнице. Био је сердар. Служио је на разним дужностима у државној управи своје земље. Бавио се и писањем мемоара и прикупљањем грађе за црногорску историју.

Гавру

Ја сам скоро изгубио
Мог Деана, моју дику,
И од стабла његовога
Једну грану и младику;

А сада ми ти остајеш
Са јабуком у разгранке,
Што ће Данил, ако Бог да,
Опет бројит' у прваке.

Но аманет држ'те свети
Преко-комског војеводе,
Да вас вјерност, љубав к роду
И к мом трону руководе.

9. априла, 1886.

Гавро (Вуковић) син је чувеног васојевићког војводе и јунака Миљана Вукова. Рођен је 1852, а умро 29. јула 1928. године. Школовао се у Ници и у Београду, гдје је завршио права. У државној управи вршио је разне дужности, а највише је провео као министар иностраних дјела. - Гавровог оца,војводу Миљана Вукова (умро 10. марта 1886) , књаз у пјесми назива Деаном. -Његов син Тодор, васојевићки бригадир, умро је на неколико дана прије оца. - Од Тодора је остало једно мушко дијете ("А сада ми ти остајеш - са јабуком у разгранке").

Њ. В. Књагињи Милени, мојој царици

Да сам писа' и сабира'

Живота ми по ливади

И надиса' мирис цвијећа

Што ти рука по њој сади

Створио бих нешто боље,
Нешто вруће и силније,-

Написа' бих такву књигу

Да јој нигдје друге није;

Спјевао бих много боље

Љубав, мудрост и врлине,

И узнио женска чувства

Чак над облак у висине.

Па у в'јенац ту бих сплео

Твога пола родољубље-

Од мужевског ништа мање,
Но силније и још дубље.

По њему бих исписао,

Као закон у таблице:

Све врлине душе твоје,
Сјајни урес за царице.

1. маја,1886.

Г. Војводи Машу Ђуровићу

Тешко ли је земљом владат',

Кад Деана мало има!

Ми смо данас, војеводо,

Инокосни у људима.

Ема, д'ако Бог јунака

У људима род обрне,

И сјај моћи првобитне

У наше се царство врне!

1. маја, 1886.

Војвода Машо А. Ђуровић (априла 1931 -22. августа 1917) , родом је из Дупила у Црмници. Године 1849, преузео је дужност капетана дупиоске капетаније. Одликовао се у многим борбама против Турака,1853, 1861, 1876 - 1878. Године 1860. именован је за команданта Црмничке нахије, нешто доцније за војводу, 1875. Постављен је и за члана Сената. За ревност и јунаштво одликован је навишим војничким одличјем.

VII

Г. Б. Гардашевићу

Огњишта је Гардашевог

Оглашена храброст стала;

Колико је с њега пало

Само храбрих барјактара!

Сви кад би се избројили

Од Османа до Илије,

Чета би се направила,

Да је такве нигдје није!

Још да јој се дода Ристо

Са три сина, три сокола,

И при њима да се здружи

Богдан, Грујо и Никола,

Крајина би јака била

Са сјеверне наше стране,

Довољно би они били,

Да је сами мјесец бране!

15, маја, 1886.

Пјесма "Г. Б. Гардашевићу" посвећена је Бају Стеванову Гардашевићу, члану Великог суда у Црној Гори. Умро је 1909. године.Братство Гардашевића било је јако и бројило је многе јунаке: Османа, чувеног четовођу из прве половине XIX вијека, барјактара Илију (погинуо на Вучјем долу с барјаком у рукама), Риста, Богдана, Груја, Николу и друге.

VIII

Мојој Зорки

Све што сија није злато
Нит' је престо почивало;
Вјеруј, д'јете, тамо има
Среће мало, ил' ни мало.

Бл'јесак круне често крије
Трње, које под њом ниче-
Савршено срећног краља
Не познасмо ни из приче.

Но је срећа, синко права,
Кад се може у свом куту:
Радит' мирно, ходит' људски
По светоме божјем путу.

30. маја, 1886.

Зорка је најстарија кћи краља Николе.Рођена је 11. децембра 1864 а умрла 16. марта 1890. Свога супруга књаза Петра Карађорђевића агилно је помагала у његовој политичкој борби за повратак у Србију.

Господину Стевчи Михаиловићу

Ко год служи милом роду
душом, срцем и памећу

и ко сматра срећу рода

за највећу своју срећу –

том се нећу оглушити

у ком крају српства био;

без разлике покрајине

мен' је такви Србин мио

Стевча Михаиловић (1804 - 1888) је србијански политичар. У доба кнеза Милоша Обреновића био је царински чиновник и окружни начелник. Истакао се као вођ присталица Обреновића. Једно вријеме вршио је дужност регента. За вријеме Милоша Обреновића из два маха био је предсједник Министарског савјета ("Нар. енциклопедија, СХС, књ. II). - Примјерак "Балканске царице", на којој су исписани горњи стихови, налази се код праунука Ст. Михаиловића, др Душана Раденковића, љекара из Краљева.

Кориштени дјелови коментара др. Сава Вукмановића

Библиотека САБРАНА ДЈЕЛА

Пјесме и спјевови

Издавачко предузеће Обод

Предузеће Побједа

YU ISBN br. 86-309-0050-4

◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊◊

И још једна посвета из књиге Живка М. Андријашевића, "Нација с грешком"

стр. 213

Народна књига - Подгорица, 2011.

ISBN 978-9940-25-036-2

Мојој Ксенији *

Даривам ти књигу ову

Као моме секретару

Ка' љекару - касијеру

Ађутанту и чувару

Прочитај је с' краја на крај

сузом гђе - гђе ороси је

Јер грешкама старог оца

Која кћер се ругат смије

У њој има зла и добра

А и свијетлог као зубља

Ту је излив мога срца

Дубокога родољубља

И ти њим си надахнута

У крв сам га преда тебе

Те мањом те доморотком

ја недржим него себе.

Тата

18. јулија 1910.

* "................................................................................................
Пјесма је, у ствари краљева посвета Ксенији на "Балканској царици", и до сада није објављена. Пјесма се налази у Библиотечком одјељењу Народног музеја Црне Горе. Службеница Библиотечког одјељења Народног музеја Црне Горе, госпођа Стојанка Иванишевић, пронашла је ову краљеву пјесму, и уступила је потписнику ових редова
..................................................................................................."

Никола I Петровић - Његош

среда, 22. фебруар 2012.

Књаз Никола

Кориштени дјелови коментара др. Сава Вукмановића

Библиотека САБРАНА ДЈЕЛА