Прокламација о походу на Херцеговину

Говор Црногорским трупама на Грахову приликом марша у Херцеговину

Црногорци,

Ја вас нећу храбрити, јер је јунаштво ствар која се не може никоме вјештачки улити, већ се у колијевци усисава са мајчиним млијеком. Видим да вам пламте очи соколове и да вам се јуначке груди надимају од борбености. Овога пута се Косово мора осветити! Ја полазим у овај свети рат против Турака а да вас и не позивам, јер сам увјерен да вас не бих могао задржати и ако бих то хтио. Ви имате као и ја само једну жељу - уништење смртног непријатеља.

А сад напријед, соколови словенских брда! Под Муратом I срушено је српско царство, а под Муратом V оно мора опет ускрснути. То је жеља моја и свих нас, као и воља свемогућег бога, кога моја кућа вјековима тако жарко моли и поштује.

Цетиње, 3/15. VII 1876.

Говор Црногорским јединицама пред полазак у Херцеговину

Поздрављам вас с "Добрим јутром" и објавом рата с Турцима, моји храбри Црногорци! Нека овај дан буде срећан за наш народ! Данас ступамо у рат, ја и мој брат, књаз Милан са својим храбрим Србијанцима. Ми обадва идемо заједнички да ослободимо браћу испод турскога јарма. Велика Русија је наша заштитница. Ми ћемо побиједити непријатеља; ми ћемо извојевати слобо ду које је наш народ лишен већ пет стотина година. Ја ви нећу препоручивати да будете храбри. Ваша храброст позната је у свем свијету. Ја ви препоручујем да будете великодушни. Штитите незаштићене: старце, жене, дјецу, и рањене. Забрањујем ви да кидате турске главе као што сте то до сада радили. Ко не послуша биће кажњен. Алајбарјактару, прими и узми овај знак! Носи га часно и храбро, као што су и твоји пречасници. А сад збогом, и напријед за мном!

Цетиње, 2/14. VII 1876.

Прокламација Херцеговцима

Херцеговци!

Вођен божјим провиђењем, позивом својим и моје мале, али слободне и храбре државице, братском љубављу према вама и жељом да се народ српски ослободи и уједини, коју сам љубав и жељу од својих предака наслиједио и непрекидно најживље његовао, ја сам ушао у Херцеговину да пресијечем ропске ланце који ве вјековима стезаху.

Херцеговци! Ја сам увјерен да тим испуњавам и вашу највећу жељу. Ви сте ми вазда и сваком приликом давали увјерење да се у вашем мученичком животу држите једино о нади у дан, када ћу доћи да ве ослободим ига турскога нашом сложном заједничком борбом противу силе турске.

Херцеговци! Ево је дошао тај радосни, и акобогда сретни дан за све нас, дан, када отпочиње борба наша, борба којом ћете ослобођени бити.

Херцеговци! Јуначко прегнуће, сложни рад и послух увјенчаће дјело наше успјехом. Акобогда, Херцеговина ће брзо слободна бити и ви ћете уживати слободу с којом се и ваша браћа Црногорци увијек поносе. А ви сте је достојни, Херцеговци, и ви сте јунаци, који ћете дати свијету величанствених примјера јуначке борбе и пож'ртвовања за слободу, као што сте вазда, а особито ову годину дана, како прегнусте витешки, те уздрмасте царевину турску и освојисте поштовање и наклоност свега образованог свијета. У Херцеговини је од вазда живио цвијет народа српскога, који ни за пет вјекова најужасније варварство уништити није могло. Отуда ова лијепа, значајна, за вас поносита ријеч српска: Херцеговина свијет насели, а себе не расели!

Херцеговци! Не клоните вашим јуначким духом ни за један часак. Бог је милостив и праведан, а света је ствар за коју се боримо. Ми ћемо бити побједиоци. Ја сам с вама, с вама је сваки Црногорац. Заједно ћемо дијелити сваку муку, живот и смрт! Зато напријед, Херцеговци! Напријед за мном и за заставом црногорском, која је стари свједок небројених побједа наших и највећих пораза турских.

Херцеговци! Ви сте под влашћу турском подносили нечувене муке, које сам ја вазда у дубини душе моје осјећао. Ипак слобода, у којој се данас налазите, не смије ве занијети на освету према браћи својој мухамеданске вјере. Ја желим да дух братства и помирљивости завлада међу вама.

Херцеговци мухамеданске вјере! Све што овдје рекох браћи Христове вјере важи потпуно и за вас. Вријеме када су ваши преци примили вјеру Мухамедову и уживали особиту власт и господство, прошло је одавно. Мало по мало одузео ви је све то Османлија и тешки, самовољни притисак османлијски почели сте већ и ви јако осјећати. Да није дошао и за вас овај сретни час, и ви бисте још за мало постали раја османлијска исто као и хришћани.

Мухамеданци! Иако сте друге вјере, ви сте браћа наша, јер у жилама вашим тече српска крв. Зато ја долазим, да ве ослободим исто као и браћу вашу хришћане. У ослобођеној Херцеговини ви ћете живјети слободно. Закон ће у њој за свакога један и једнак бити, а за све праведан. У вјеру вашу као у светињу неће нико тицати. Ја ви јемчим за то, а о правичности и љубави мојој према вама свједоци су стотине једновјерника ваших, који су у земљи мојој и код мене налазили вазда братскога дочека, помоћи и одликовања. Ја ве позивам, дакле, мухамеданци, да не дижете оружје против своје једнокрвне браће хришћана. Ако не можете већ данас са вашом браћом хришћанима заједно борити се против Османлија, нашега заједничког непријатеља, ја ве позивам да сједите мирно. У томе случају са животом и имањем својим бићете сигурни од свакога нападаја и повреде. Ако не учините тако и ако ми свако племе и мјесто преко старјешина својих не изјави своју мирољубивост и оданство своје, мени ће јако жао бити, али ћу морати с вама као с непријатељима поступати.

Ја не желим и не надам се, да ће до тога доћи. Напротив, очекујем да ће доиста у народу херцеговачком, без разлике вјере, завладати право братство из којега ће се подићи и развити слобода и срећа његова.

Херцеговци! Као што је велико дјело, које смо отпочели, тако се и душевна величина поборника његових најбоље показује у њему. Зато ве позивам, Херцеговци, и опет, исто као и Црногорце, да будете племенити и великодушни у борби, а нарочито да пазите веповредивост граница сусједне царевине аустријске која нам је пријатељска и поданика наших.

Херцеговци! Свима вама довикујем: Ступајте сложно као браћа и одушевљено као сретни јунаци, којима је пало у дио да здружени с браћом Црногорцима, ослободите милу отаџбину своју, Херцеговину, богату ризницу славних успомена велике прошлости наше и дичну перјаницу народа српскога; ступајте под заставу моју!

Херцеговина мора слободна бити!

Цетиње, јуни 1876.

Црна Гора

Црна Гора 

Тамо, гдје се Ловћен с небом

Вјечно љуби у ведрини,

Једна мала кућа тамо

Подигла се у висини. 

Двоимена кућа та се

Зове, кажу, Црна Гора,

Шљеме њено грије сунце,

А темељ јој плачу мора. 

У тој кући Бог се моли

И слобода у њој љуби,

Побједничка пјесма пјева

И јуначка труба труби.

 1876.