Здравица Кучима

Здравица Кучима

Ево данас тек испуних
Жељу стару, жељу давну,
Да посјетим, да поздравим
Покрајину ову славну. 

Здраво Кучи витезови!
У час добар овдје сио,
И со и хљеб из рука вам
Јуначкијех ја изијо! 

Здраво моји соколови,
Крајине ми јужне крило,
У ваше се љуто племе
Част и свако добро вило! 

Ја бих много говорио
И уз часу и без часе,
Набраја' бих ваше борбе
И јунаке многе ваше; 

Но се задјест' о онима,
Што душмански мач пос'јече,
Бих се боја' да ми суза
Данас која не утече .....

Суза!.....Данас! ... -међу вама
Да у очи сине моје?
Кад овакве осветнице
Око мене чете стоје! 

Када мили Ловћен гледам
Преко наше Подгорице!
Кад вас с њиме не раздвају
Ни градови ни фортице! 

Вјечна памјат умрлијем
Дрекаловог храброг јата
И Кучкога племеника
Осталога сваког брата! 

А у здравље вас живијех,
Преосталих мученика-
Бас војвода, командира,
И главара и војника! 

Бог ви муке накнадио
Небо вам се насмијало!
А оружје и јунаштво
За увијек ваше сјало! 

На Медуну, 18. новембра 1894.

Пјесму је књаз Никола изговорио као поздрав Кучима 1893, када их је први пут посјетио. Међу присутним народом налазили су се и војводе Марко Миљанов и Васо Ивановић.