недеља, 18. март 2012.

Говор црногорским трупама пред Скадром

Храбри моји војници!


Дуж цијеле све бурне и пуне узбуђења јесени под ведрим ми небом стојите, моји витезови, са оружјем у руци да ослобођавате што нијесте ослободили, да освајате што освојили нијесте, да домовину проширите донде док право имате проширити је. Све сте то вршили и вршите и с вољом и са прегнућем ви урођеним. Ни чести бојеви, ни чести походи, ни зло вријеме, ни труд, ни муке вашу челичну вољу не ослабише. Пошто витешка рука драге ни браће из Србије поджеже најсјајнијим пламеном плачуће кандило светога храма Грачанице на Косову, пошто ви великољепно освијетлисте Високе Дечане и свету Патријаршију за наступајуће Христово рождество, ви сте ми исто чили данас као и оно јутро кад неустрашиво први завргосте борбу са турском царевином.


Ја се поносим с вама, витезови моји, јер сам опојен вјером да сте кадри бити још величанственији у могућим искушењима такне ли се ко ваших права и оспори ли ни сјести на огњишта ваших дједова и мојих предшаственика Немањића, Гребљановића, Бранковића, Балшића и Црнојевића. Сјести на њихов пријеклад, окупити се око њихових гробова - то је и наша дужност и наше неоспорно право. За то изгинути било би нам слатко.


А доживи ли се то без изненадних жртава, захвалићемо богу, па ћемо други Божић по милости његовој славити у миру и тишини у својим домовима, међу својим породицама, свијећама у руци мјесто смртоносног оружја које данас држимо.

Сретно ни било Бадњевече владике Данила, Црногорци моји!

Сретно ни било и ово Рождество Христово које под шатором славите!

Сретни ни српски бадњаци које ову годину под ведрим небом налажете!

Књаз престолонасљедник и његова браћа, Мирко и Петар, изручиће ви мој срдачан поздрав и мој очински благослов, а ја и нејач ваша славићемо овамо Божић са милом помишљу на вас и жељом да се овај крвави рат што прије сврши и да ни најсвјежије и најљепше ловорове отуд донесете.


На фронту под Скадром, 24. XII 1912.


Нема коментара:

Постави коментар