Као краљ
црногорски, као насљедник и синовац великога данашњег слављеника, захвалан сам
овоме збору и цијелом српскоме народу на чувствима благодарности, љубави и
дивљења, којима се одушевљава спрам његова спомена.
Као лав из
грмена, из давно умрле, из давно претуљене вулканске котлине његушке, излетио
је мој стриц Раде да српски свијет поткријепи у његовим идеалима и дужности за
извршење великог народног задатка. У душу му је вјеру уливао за успјех, сабљу
му је оштрио, а пјесмом га је загријавао.
Наш му се добри
српски народ дивно одазвао.
Косово, рану
његовог великог срца, му је излијечио, јер у дане стогодишњице од његова рођења
тај му је народ Косово осветио.
Један духом
велики народ није се могао љепше одужити духу највећега генија.
Слава српском народу!
Слава господару
Црне Горе, владици Раду!
Цетиње, 3/16. Х 1913.
Нема коментара:
Постави коментар