Ратна порука Црногорским јединицама на Херцеговачком фронту

Црногорци!

На само Васнесење 1858. године положио је књаз Данило у славној бици код Грахова темељ војничког и ударио камен темељац политичком препороду српскога народа. Од тада се ни за тренутак није одустало од основних тежња Црне Горе. Пошто је угњетавање нашег несрећног народа у Турској постало неподношљиво и пошто су се наша браћа морала латити оружја, ми нијесмо могли другачије поступити него што смо поступили: развили смо заставу слободе и спасавања нашег народа. Наше је оружје било побједоносно. Али, да би оно било и успјешно, морала се у току догађаја на Балканском полуострву умијешата и снажна моћна Русија, чија армија није кренула да осваја већ да ослобађа. Циљ обију армија је исти: ослобођење несрећних и угњетених словенских народа на истоку од турске тираније и од оног трулог газдовања које је све народе истока довело на руб пропасти. Зато се у нашим црквама молимо исто тако топло и за успјех руског, као и нашег оружја. Црногорци, успјех неће изостати ако сваки од нас буде вршио своју дужност. Ја ве водим у борбу са поуздањем које сте увијек оправдали.

Црногорци, на вас гледа сав словенски свијет, на вас гледа велики братски руски народ, чији ни је узвишени владар баш сада дао величанствене доказе поштовања. Наставак великог дјела је отпочео! Борите се храбро, останите вјерни себи и побједа и слава биће ваша. Увјерени смо да ће наши потомци величати ваша дјела баш као што и ми величамо дјела наших предака. Стога, напријед за слободу нашег подјармљеног народа!

На положају у Херцеговини, 5/15. V 1877.