Драги народе!
Цетиње, 2/14. I 1897.
Два се вијека
напунише заједнице мука и славе витешкога народа црногорског и његових
господара, мојих предака. Пролазећи у мислима тај дуги низ времена заједничког
труда и прегнућа, данашњи нараштај мора са дивљењем и необичним усхићењем душе
да гледа на оно што је било, како и из чега ваши стари са мојим прецима
подигоше ово дивно отачество наше! Планина кости и мрамора уздигла би се од
жртава за његов опстанак, а језеро суза и крви коштало је оно нараштаје ове
земље, који се изређаше у ова два вијека. Гора ловорова посјекла би се да
овјенча славу јунака и бранилаца наше свете вјере, слободе и самосталности,
која се не упусти у горама нашим ни послије пропасти царевине наше, но наново
оживје у вријеме владике и његових сатрудника.
Наша је
домовина, хвала богу, данас на лијепом путу развитку и на великом ступњу гласа
и поштовања, а све то захвалити духу јединства и узајамне љубави народа и
господара црногорских. Да не би јесењих штета од поплаве на прослави
двјестагодишњице ове, указати нам шћаху то уважење својим присуством владари и
чланови владарских домова, браћа Срби и Словени и народни пријатељи са свих
страна, који већ пријавили бјеху свој долазак. Зато ја и ви дужни смо одазвати
им се срдачном благодарношћу.
Браћо! По вољи
божјој и ваше оданости ја сам седми господар од дома мога земљи овој, и ја
доживљех да се у мом земану слави двјестагодишњица заједнице и братске
сугласности господара и народа. Ја пред богом и пред овим светим домом, гдје су
моји преци живјели, обећавам теби, народе, непрекидност чувства мојих предака,
која су не с тобом везала и данас вежу, а ти ћеш ме, мој мили народе, кријепити
и унапријед оном твојом јуначком вољом, оном оданошћу твојом, оном
безпримјерном љубављу твојом, којом учини чудеса.
Ми смо мали,
али богу хвала крјепки, јер смо слогом спојени. Слога је најсвјетлије оружје; у
срцу јунака оно је непобједиво. Ми смо сиромашни, али сиромаштво не осјећамо,
јер је јунацима част јуначка - богатство, Тако сложну и свијетлу Црну Гору
Српство ће с радосном надом и даље гледати. Тако сложну и свијетлу Црну Гору
бог ће вазда благословити.
Нека је слава и
хвала свемогућему на његовој милости и свемогућној заштити у својим подвизима
Црне Горе за ова два вијека!
Слава и
благодарност братској и силној Русији која је од владике господара Данила с
једнаком љубављу заштићивала и помагала Црну Гору!
Хвала и
признање од нас свима пријатељима на пријестолима и у народима, који су радили
добро Црној Гори и који ће је потпомагати у будућности њеној!
Слава и хвала
владици-господару Данилу и његовим сатрудницима витезовима, твојим јуначким
прецима, а теби, драги народе мој, ја у име свих предака мојих, захваљујем ти
на љубави и оданости, па ти и овом приликом посвећујем и даље мене, мој рад,
све моје моћи и душу моју!
Цетиње, 2/14. I 1897.
Нема коментара:
Постави коментар