Предлог о унији Црне Горе и Србије

Ваше Величанство, драги брате и зете мој!

Послије толиких патња и мука нашега народа Бог је милостиви досудио да га видимо данас ослобођена испод турског јарма, срећно увеличана и у братској љубави загрљена. Нека је за то и сада и вазда Свевишњем слава и хвала.

Наш је народ у овоме прошлом рату био ка вазда храбар и издржљив и свјестан задаће, коју је славно извршио. Слава нашем добром народу српском, који је са одушевљењем и смјелошћу устао и кренуо путовима које смо му Ваше Величанство и ја означили.

А да се томе народу, пуну врлина, унеколико одужимо, мислим, драги ми брате, да бисмо то најбоље извршили када бисмо ставили тврд темељ једном споразумном раду. Ми смо обојица већ људи у годинама, те ни дужност налаже да наш народ и наше насљеднике оставимо након нас на једној тврдој подлози за њихов живот, за њихово благостање, за њихову безбједност и за очување насљедства које им остављамо, како би тим начином лакше могли приступити остварењу националних завјета. Што скорији наш споразум у томе правцу био би користан објема странама.

Пријека је потреба сагласити се на темељу независности и једноправности наших држава и династија у обиљежавању дужности према заједничком задатку у војничком, дипломатском и финансијском пољу.

Урадимо ли све ово, драги ми брате, за нашега живота, колико ће ни олакшати души и уморним животима на раду око добра и среће нашега народа!

Јест, оставићемо тако нашим синовима једно душом сједињено и снажно Српство, богато плодним равницама, испреплетано ријекама, украшено шумама, богато рудама, а купано морем, нашим слободним српским морем.

По том пространом Српству, најљепшем крају свијета, шириће се на стотине хиљада једрих српских момака да све то очувају и радом и културом пољепшају и обогате.

Не само наш народ из Србије и Црне Горе споразуму ће се томе обрадовати, него и она наша неослобођена браћа српска па и цијело Југословенство и у нади једне опште заједнице, душу ће ми кријепити.

Наша вјековна покровитељица Русија свој ће матерински благослов дати нашем споразуму. Ми ћемо јој оснажени моћи још боље доказати нашу захвалност, нашу вјерност и љубав за све оно што је за нас током вјекова учинила, док не је најзад видјела ослобођене и способне да можемо сопственим животом живјети и бити јој до потребе најзахвалнији, најлојалнији и највјернији савезници.

Ако је Ваше Величанство овога мишљења, било би потребно да се што прије састану по један или два државника Ваша и моја и да на темељу горереченоме израде план за јединство рада наших држава.

Вазда прожет идејом општега српскога добра, приступих овоме кораку у времену, што сматрам погодном, убијеђен да ћу наићи на свесрдан одзив у родољубивој души Вашега Величанства и Ваших мудрих државника.

Никола
Цетиње, 2/15. III 1914.