Одавање признања Црногорским трупама послије Балканских ратова

Храбри моји војници!

Послије срећно закљученог мира, жељно сам ишчекивао повратак из Македоније мојега дичног Дечанског одреда да сви заједно подигнемо хвалу богу за наше велике успјехе, за освећено Косово и обновљења међа нашега дивнога царства.

Ишчекивао сам ову прилику да мир овај радосно поздравимо и благословимо. Ишчекивао сам је непрестано да из дубине благодарне душе захвалим још и мојој храброј војсци за њено јуначко држање у два овогодишња рата. Ви, горди моји војници, испод ведрога неба драге нам домовине, побиједисте вјековног непријатеља. Његов барјак је далеко пред вама узмакао; он не захлађује више српске земље; земља је српска на југу ослобођена од Мора до Дунава. Наде живих и умрлих милиона Срба остварене су. Неизбројне жртве и муке наше накнађене су.

Крвавим рукама ви сте, моји славни војници, распучили ланце ропства подјармљеној браћи. Зато сам ве извео на поље од мегдана и искушења. Ви сте тамо видјели уз раме свога брата Србијанца, гдје поји коња на Сињем мору а на доглед нашем Скадру, На доглед тужном Скадру, пријестоници Зете и наших краљева, Скадру, потоњем бедему турске царевине — Скадру, жалосноме робу с чије катарке Европа наговорена захтје да се, након двадесет дана послије освојења, спусти наш барјак; али ни тада ми се њега не одрекосмо, нити на наших историјских права. Ви сте пораз косовски осветили и част оружју српском уздигли и повратили. Ви сте тамо нашли и уздане и једновјерне наше савезнике, храбре Грке, кад сте заједно казнили нашега млађега брата Бугарина за братоубилачки насртај на друта и савезника. Чаурицама просутих из ваших смртоносних московка, ви забиљежисте и обновисте с оне стране Вардара и Брегалнице међе на југу старе наше дивне царевине.

Храбри моји јунаци!

Пјесму побједничку сада појте и уздигните ваша јуначка чела с поносом и мирном душом, да сте вашим прегнућем и храброшћу дужност испунили и одужили се домовини. Ваше непобједиво оружје повјешајте данас о клин и одајте се добро заслуженоме миру и благотворном раду и култури; али свакојако милујте то оружје и држите га свијетло и наредно.

Побожно се сјећајте у љубави и спомену погинуле браће, јављајте се напуштеним њиховом смрћу: самораницама, удовицама и сирочадима, јер они, витезови слава и.м, не поштедјеше као год ни ви, своје животе за углед нашег барјака; онога барјака који је вазда прије од пет стотина година пред олтаром домовине развијен био и који се први залепршао кад с Градине и фундинских страна црногорски топ даде знак свему Балкану да сложно устане.

Понављајући ви, храбри моји војници, искрену захвалност за ваша јуначка дјела свакојега у чело јуначко љубим.

Живјели, моји соколови, узданице домовине, радости и поносе мојих старих дана!

Живјели несравњиви заштитници вјере, правде и слободе!

Цетиње, 20. VIII/2. IX 1913.