Говор Дечанском одреду пред одлазак на Бугарски фронт

Говор Дечанском одреду пред одлазак на Бугарски фронт

Црногорци!

Кад сунце избављења и слободе обасја много напаћене хришћанске народе Балканског полуострва; кад с њега ишчезну сјенка Пророкова барјака да је замијени она савезничких; кад власт из јаких шака Отмановића пријеђе у руке балканских савезника; кад ограшени народи, жељни правде и културе, дахнуше душом, отворише врата бољој будућности и падоше један другом у загрљај - Балкан се натмуши црним облацима и густом тамом, у којој више брат брата не познаје већ један на другога трза убилачко оружје.

Братска крв лије се од Дунава до Солуна. Гомилају се нове жртве као да нам мало бијаше оних на Скадру, Куманову, Јањини и Једрену. Жртве које прве падоше као посљедица једног мучког напада, наше су, српске су жртве, - жртве братоубилачке руке бугарске. Од исте руке проливена је и крв храбрих Грка, наших вјерних савезника, који су и на копну и на мору толико задужили Балкански савез.

Црногорци!

Опијен свечаним успјесима и славом савезника, наш четврти друг хтједе насилно да приграби наше заједничке тековине, не осврћући се ни на правду божју, ни на очински суд цара покровитеља, који ни га пружаше за добро и слогу нашу, а радост његову. Бугари, заведени отргоше се од нашег словенског јата. Бугари насрнуше на браћу и савезнике. Бугаре треба сузбити истим оружјем и упутити их уважењу заједничких интереса и словенске узајамности. Ова је одлука болно пала на моје срце, јер се руко.м рука мора сјећи, али се иначе није могло. Моју душу туга обузима што сам принуђен вашу храброст ободравати да бугарске насртаје оштро одбијете, али наду гајим да ће из међусобне наше савезничке крви, кад једном анђео мира рашири своја крила над Балканом, изнићи свјеже и јако дрво словенске заједннце.

Црногорци!

И ви сакупљени у Дечанском одреду из редова побједилаца са Лима и Скадра, који се већ борите у долинама Вардара, Брегалнице и Струмице раме уз раме са својом браћом из Србије, витезовима од Куманова и Битоља у одбрани наших српских интереса, покажите и овом приликом да сте заштитници правде и слободе, "заточници мријет навикнути".

А ви остали, моји драги Црногорци, будите спремни да и сада као вазда извршите своју дужност према отаџбини и Српству.

На нашој је страни правда. Гдје је она, ту је и бог којем препоручујем нашу свету заједничку ствар.

Живјела Црна Гора!

Живјели, моји мили Црногорци!

Цетиње, 27. VI/10. VII 1913.