уторак, 14. фебруар 2012.

Шетња на Ловћен



Шетња на Ловћен





С каквом се човјек радошћу губи
У Ловћен - брда густој алуги -
Какав ли покој душа осјећа
Код онолико краснога цв'јећа!


Ту не см'је брига, још мање жалост
Будит' те горе пресрећну самост;
Само је славуја дозвољен глас,
Који јо дава још љепши крас.


Срећна ми буди, Ловћен - планино
И храни твоје пријатно хладило
За сваке топле ка' моје груди; -
Слободи свагда ти прибјег буди!


Нек дуге твоје букове гране
Од сн'јега миле ружице бране,
И мјеста она, гдје сам их брао
И тако слатко на њима спао.


Корита водо, не топи нагло
Нам'јенут цв'јетак на моје благо;
Вода т' је бистра, ал' хладна влага;
Цв'јет ће увенут', а нестат' блага!


                                             15. Маја 1858.










Нема коментара:

Постави коментар