Мору

Мору

Поздрављам те, сиње море,

O ливадо течна, равна,

ти велика просторијо,

жељо наша преодавна!

Поздрављам те и зачуђен

љепоти се твојој дивим,

а зле људе и опаке

као икад сада кривим, 

рашта злобно раздвајаше

дв'је стихије, дв'је слободе,

обје старе и опоре:

моје горе, твоје воде!

Но зашто ћу клети људе?

Ето, нека бог их пита!

Сад смо своји, сиње море,

нас братими крв пролита -

хвала богу и јунаштву

црногорских соколова!

Пјесму ову сад ти пјевам

уз силни ти бук валова.

И овом те пјесмом кумим:

буди моје, море плаво,

тако вишњи сачува' ти

рибе и твој бисер здраво!

Буди моје, сиње море,

дубине ти и ширине,

и тако ти свих вјетрова,

твог иједа и тишине!

Буди моје, бродова ти

и мучених помораца,

и лијепог плаветнила,

што ти озго небо баца!

Буди моје, море плаво,

и уз камен мој пјенуши,

док је св'јета, док је људи,

док те сунце не исуши!

Почетак пјесме "Мору" у сачуваном рукопису гласи овако: 

Kада поглед мој се пусти

Преко твоје просторије,

Чини ми се да свијета

Мимо тебе више није, 

Пак зачуђен величином

Твога лица и дивоте

Не могу га одвојити

Од чара ти и љепоте. 

А ако је свијет души,

А у срцу дом овојзи,

Ту станује дух и пјесма

У весељу и у слози; 

Обоје си разбудило

Са заносом твога баја,

Те си танко пјесму пјева

Са зеленог барског краја,  

Пак побуђен тим заносом

Смјело т' вичем: "Здраво, море,

Клањам ти се, поздрављам те

Величино и просторе!" 

У свим издањима ових пет строфа је замијењено са овим стиховима:  

Поздрављам те, сиње море,

O ливадо течна, равна,

ти велика просторијо,

жељо наша преодавна!