Црној Гори

Црној Гори

Још је жива Црна Гора,

у њој има још горштака;

у њој има и још људи,

витезова и јунака.

Црна Гора има срца,

има срца и планина,

има Бога, има сунце

да је грије са висина.

Неће њена слава стара

попузнути и нестати,

као прије, као вазда,

свијету ће она сјати;

и њен син се поносити

као соко међу птице

и пјесму ће пјеват' стару

на висове и литице;

чудотворну, непобједну,

пјесму, душе да потреса,

и даље ће крепост, снагу

он добиват' од небеса,

јер савезник вазда би му

Бог у муке и недаће -

Бог смијелим јунацима

заморену моћ повраће!

Париз, 10. септембра 1918.

Пјесма је нађена као књижевна заоставштина краља Николе код његове кћерке, италијанске краљице Јелене.