Милени

Милени

Приликом 40-годишњице нашег вјенчања 

Дивне ли су бројанице

Четрдесет прошлих љета,

Што нанизах на гајтану

Живота ми овог св'јета! 

Дан за даном све ме прати

С бољом срећом, с бољом надом,

Па ми часи расцвјетани

Измињују као крадом.

Заборављен косом смрти

Живим исто ка' у рају;

Мог блаженства тамо горе

Ни анђели не имају. 

-Којом чари грешни свијет

За мене се небом створи?-

Ти знаш, Мише, тајну тога,

Па ми на то одговори! 

Је ли живот, је ли круна,

Је л' имање - знашли, што је?

Кажи Добре, кажи мени,

Што разведри небо моје? 

Слава? - Није! Моћ, положај?

Пород? Љубав? - И то није.-

То је нарав твоја света,

Што над миром мојим бдије ... 

                                    27 октобра 1900.