Ја бих хтио умријети

Ја бих хтио умријети

(По Семену Јаковљевићу Надсону) 

Ја бих хтио умријети

Заносу ми под крилима,

У љенивом дријемању,

Кад се санак очи прима: 

Без болова, раскајања,

без мисала, што ће бити,

И без суза малодушних

Са земљом се опростити. 

Ја бих хтио умријети

У прољећу мирисаву

И у китном с краја саду

Спустит' мртав своју главу 

Онда, када вјетрић с липе

Мирисави цвијет стреса-

Ето, онда рад бих био

Упутит' се пут небеса. 

И још кад би бистри поток

Зуборећи проламао

Тајанственост и тишину,

У коју бих тад упао.

При том плаво да ми небо

У ведроме своме бају

Штогод прича о вјечности-

О вјечности и о рају. 

Ја бих хтио умријети

Без молитве и лелека,

Ка' да сањам снове ове

Са узглавља свога мека: 

Да сам тамо ка' на мору,

Па вал да ме валу даје

И мртво ми опет т'јело

Другом валу вал пружаје!...

                                       1888