Жабљак

Жабљак 

Завези се танком лађом

Низ Ријеку Црнојеву,

Пловом плови, сврћи поглед

И на десну и на л'јеву

По главицам'  тиморастим,

Што се туд и онуд нижу

Ко мирисне пирамиде

Једна с' изнад друге дижу,

Те су вјечни споменици

Многим врлим соколима

Што падоше задајући

Триста јада душманима, 

Што падоше да дом спасу,

Част и права своја света,

Да их не тре и не плеше

Злотворника нога клета.  

Па кад стигнес баш на ушће

Баци поглед к планинама,

Које но су дични в'јенац

Л'јепим зетским равнинама, 

У око ти одмах падне

Један вршак у низини,

Сам о себи - ко без мајке

Сироче се теби чини.- 

На врху му, питаш, шта је,

Је ли лабуд бјељи сн'јега

Раширио пуста крила

Да ужива миљак с њега?

Ах, то није лабуд птица,

Него Жабљак град бијели,

Што над својом судбом љуто

Још од давног доба цв'јели 

За својијем господаром

Гласовитим Иван - бегом;

Цв'јели тужан, јер робује,

Јер под турском чами стегом. 

Ах, када ће часак стићи

Свој да буде уза свога,

Да не грезне у немани

Насилника поганога, 

Нег' да буде лабуд б'јели

На Крајини дика стара

Под управом о обраном

Црне Горе Господара.

                                 1864.