Здравица приликом домаћег ручка

Здравица приликом домаћег ручка 

Данас, кад ми по земану

Шездесето љето стиже,

И крок по крок примичем се ...

Куд? - Онамо, знате ... ближе.- 

Осврћем се на низ дуги

Изминулих мојих љета,

По коме ме срећно води

Божанствена рука света. 

Опојен сам са највећом

Хвалом Богу живодавцу:

Што кроцима бића мога

Све к истоме идох правцу; 

К правцу среће мог народа,

Опстанка му и од славе

Продира' сам, гдје нијесам

Надао се извућ' главе.- 

Све труднијем друмовима

Од трнова и бодљика,

Раздолима, гдје топ, пушка,

Ка' бијесни лав урлика. 

Па ме ево и још свјежа

Народна ме љубав млади;

Народ наш је багодаран

Ко свесрдно за њег' ради. 

Здраво, мила Црна Горо!

Останак ти мојих дана

Посвећујем ..... а док дишем,

Ти бит' нећеш саморана. 

Здраво, вјерна моја љубо,

Са цијелом дјецом нашом!

И другима око софре

Наздрављујем овом чашом!

                                            25. септембра 1901.