Љесковац

Љесковац

Као мајка мило чедо

Кад завије у свом скуту

Врх Константин прибрао је

Свој Љесковац у свом скуту, 

Па га чува од сјевера

И свјежу му зелен брани,

Те стога му љетне дане

Опомињу зимни дани. 

Трава, лишће, руже, цв'јеће

И неранче и лимуни,

Кад у гори снијег пада,

Дрвеће му овдје круни. 

А поток му, с тајном причом,

Што к Ријеци одзгор лети,

Више њега када станеш

Гдје те може ум зан'јети, 

Да л' постанку, да ли концу

Вода, сунца, или св'јета?

Ил' ничему, или свему?

Ил' живота хитрог л'јета?

Да ли к мени? да л'ми пјесми,

Што зна свашто да подмлади?

Што је свјежа' ка' сви твоји

У Љесковац рукосади!

                                     Љесковац, 27 октобра, 1887.