Иван - беговичино врело на Цетињу

Пјесма“Иванбеговичино-врело” је уврштена у више издања као пјесма краља Николе, међутим изгледа да је спјевао Јован Сундечић поводом пуштања у рад водовода с Обзовице. 

Иван-беговичино врело на Цетињу 

На Цетињу, мрком пољу,

Изнад двора кнежевскијех

Огроман се крш подиже,

Испод њега врутак вије, 

Хладан врутак слатке воде

Слатко струји, миран лежи

У својему кориташцу,

Нит' отолен икуд бјежи. 

Ту сјетује и почива

Времена је томе доста,

Не зна с' откад, али прича

У народу дивна оста: 

Да је на том љутом мјесту

У свом б'јегу починула

Бег - Ивана в'јерна љуба

И сузам' се обасула. 

Пошто клети Турци б'јаху

Тврди Жабљак заузели,

Што но с' и сад над Морачом

Као сиви соко б'јели, 

Па од оних топлих суза

Да се стекло то врелашце

Суза, које горко проли

Увр'јеђено ту срдашце.- 

Ох заиста чудотворна

Мора да је пуста сила

Вреле сузе, што протиче

Над злом коби рода мила! 

Свједок нама прича ова,

Коју памти народ врли,

Те га такви споменици

Буде на чин неумрли.

                                1864.