Змају

Јован Јовановић - Змај

Змају

(О педесетогодишњици пјесниковања) 

Да распршиш мрак и таму

С тмурног неба Српства твог,

Тебе, чико, свјетлост саму

Тебе, Змаја, посла Бог. 

Кад распрши густу таму

Ти посади цв'јећа шар

У љепоте божје храму

Најљепши нам даде дар. 

От  твог цв'јећа в'јенац вити

-Рукосада твога плод-

Прими сада, што га скити

Српчад твоја, српски род.

Српчад твоја, што је сада

Изводиш на прави пут,

Српство твоје, од вајкада

Што ти љуби руку, скут.

Добри Боже, ти што дава

Српског рода вртни крај

Да по в'јека пољепшава

Неуморно Чика - Змај.

И другој в'јека поли

Дај му, Боже, рајску моћ,

Чикина те нејач моли,

Којој Чика ведри ноћ.

                              11/12 - 1899