Грехоте

Грехоте 

Грехота је, да порфира

На рамена рђа хаба-

Соко људски за људе је,

Али никад, никад жаба. 

Грехота је, б'јелој вили,

Што не види из сто луча,

И пушта се кукавици,

Да јој сјајни пас распуча. 

Грехота је, допустити

Да измаља поган уши;-

Што! зар поган да се зори

На град, који јунак сруши!? 

Грехота је, уцвијелит'

Најубогог невољника;

А грехота, не истаћ' се

Зору, маху насилника. 

Грехота је, да се кавез

За сивога орла плете;-

Зрак Бог даде орловима,

Да слободни у њем лете. 

Грехота је, пуштит' губу,

Да у здрави тор уљеже;-

Много значи стан јуначки,

Кад га братска слога веже.

Грехота је, да се бруке

Са пр'јестола сјајног бруче;-

Друг Езопов тољагом се

Али никад жезлом туче. 

Грехота је преварити

Кога драго, то ли брата;-

Богатство је све у срећи,

А у бријег није злата.

Грехота је великану

Титрати се сиромахом.-

Бог је вјечит, све остало

Једним може панут махом. 

Грехота је народима,

Да за цара зеца царе .....

Ах, при зецу, просто имат'

За главара и магаре! 

Грехота је, гледат' људе,

Кад рђави примјер дају-

Ох! и тако сто понора

За биједно људство зјају! 

Грехота је, на љешину

И крвничку ногом стати,

Јер и крвник има неког

Ко ће за њим уздисати. 

Грехота је подајнику,

Пењати се спрам' владара;-

Сто фењера, сто зубаља,

Бл'јесак сунца не обара. 

Грехота је не уздахнут'

На очито зло човјека;-

најсретнијег чојка сјутра

Можда зао удес чека. 

Грехота је да слобода

Синџиром се псећим веже,

И да глава јунакова

Мотиком се тупом реже. 

Грехота је најмити се

За ичије то зло било;

А грешније да из најма

Роду милом ломиш крило 

Грехота је отаџбини

Заборавит' вр'једног сина,

ком у живот ц'јељ бијаше

Рода слава, величина.

                                    1886.