Гласоноша

Гласоноша

-По Пушкину-

Ко ведрином по мјесецу

Тако позно у трк јаше?

Чиј' ли коњиц, што по пољу

Као муња летијаше? 

 

Пут сјевера Козак хита.

Без одмора и одаха,-
Трчи пољем и шумама,

Препрекама, из свег маха. 

Ка' цкло мач му вјерни блиста,

Под пазухом кесу има,

Сигурно му коњиц лети,

Предав гриву вјетровима. 

 

Мио му је мач пламени

И у кеси маџарије,

Ал' од капе нити коњиц,

Нити паре, ни мач није. 

 

За капу би свашта дао:

Коња, благо и мач мали;

А њу не би, док му главу

С трупа не би одрезали. 

 

Зашто капу тако чува

И што у њој журно носи? ...

Цару Петру на Хетмана

Кочубеов суд доноси.

                                    1886.