Милутину
Међ' сердаре од Котара,
Застидио ти се не би,
А памећу и племеном
Они н'јесу равни
теби.
Вјерујемо да се стихови односе на
Милутина Вукотића, сина војводе Петра, таста краља Николе. Рођен је на Чеву
1865, а умро је 31. августа 1937. године. Основну школу је завршио на Цетињу,
кадетску у Бечу, а вишу војну у Паризу. Као официр служио је на разним дужностима.
У току првог балканског рата, 1912, добио је чин бригадира.
Нема коментара:
Постави коментар