Мило ми је цв'јеће било
Широм бурног мога в'јека;
У њ сам често налазио
За бôне ми груди л'јека.
Миле су ми гусле биле,
Јек ме њихов веселио-
Бôне груди глас гусала
Чудесно је кријепио.
Мила ми је сабља бритка,
Коју вјешти ковач кује,
Кад је само такнем руком
Бôна груд ми набрекује.
Мило ми је коњче живо,
Што се пење, које скаче,
Кад га видим - у бôне ми
Груди срце туче јаче.
Мила ми је и сад ружа,
Од цвјетова најмилија;
Њен ми мирис на груд бôну
Благотворни чар привија.
Брао сам је развијену,
Ал' за лакшу груди бољку-
Мирис јој је чудотворни
Кад се бере у пупољку,
Но гријех је и погледат',
Кад се лептир уз њу вије....
Можда и он лијек тражи
На груд бôну да привије?....
Нема коментара:
Постави коментар