На гробу Јова Пајова
Док при Гарчу буде вила,
И орлова и облака,
Нек’ се знаде чије кости,
Покријева ова рака;
И ко први пушком мета,
На исламске љуте злице,
Да је био са сред Брда,
Јово Пајов из Главице!
Харни унук Петра Првог,
Подиже му спомен ови,
Књаз Никола - да га брдски,
Боље памте витезови!
Нема коментара:
Постави коментар