Над гробом командира Јована Вукотића

Јован Машанов Вукотић

Над гробом командира  Јована Вукотића 

Земљо црна, све прождрије!

Земљо црна, пропала се,

Зјало твоје, страшно зјало,

За час један затвара се! 

Да! .... затвара над јунаком

Што га ове горе даше,

Над Јованом Вукотићем,

Катунскога вукобае! 

Еј, жа' ми је земљо на те,

Што скут  тавни твој га грије ....

Теби, смрти, ругао се,

Па ми на те жао није! 

Руга' ти се триста пута,

Чела мушка гђе прскају,

И срамно си узмицала

Томе лаву, томе змају. 

Па ијетко чекала си,

Докле клону и остара,

Те сад рука твоја страшна

Једну нејач тек обара!

                         1887