Опет она

Опет она 

Кад м' облете мисли црне,

Кад све видим наопако,

Кад кидишу на ме људи

И назирем чудо свако 

Опет она, - нико други-

Прискочи ми у помоћи,

Да одвратим мисли црне,

Да се опрем судбе злоћи. 

Опет она, други нико

Зна ме сврнут' са зла пута,

Којим би ми страсти душу

Натјерале да залута. 

Она само извади ме

Из мутежа злијех слика

И руку ми спасоносну

Пружи усред неприлика. 

Она из пакла, само она

Извади ме неком моћи,

Она анђел хранитељ ми

И у дану и у ноћи. 

Чуда ова она ствара

Све с' осмјехом на уснама

Она ми је живот, радост,

И све благо она сама.

          23. октобра 1905.