На гробу Мирка Алексића

Сад под овом плочом није

осим једна шака праха -

сав остатак од јунака

без узмака и без страха.

Тај с' Алексић Мирко звао

нек нараштај позни знаде -

глава силног Смаил-аге

под ханџар му оштри паде;

Бранич раје а страшило

бијеснијех зулумћара -

душман му се ножем клео

са дно Босне до Вардара.

1894 год.