Пијмо вино

Пијмо вино, пијмо, пијмо,

животу је близу крај;

кубурлије испалимо,

ми смо млади, наш је мај!

То је наше земље плод ...

Нек ми живи мили род!

Живи роде! Здрав ми буди ...

Здрав ми и ти, брајне, здрав! ...

Накити се док ти људи

мали буду као мрав! ...

То је наше земље плод ...

Нек ми живи мили род!

Краљевића нашег Марка

нека примјер узме свак!

Крв је српска млада, жарка,

ускипјећеш - бићег јак!

То је наше земље плод ...

Нек ми живи мили род!

Усред дима виненога

не заборав', брате, не,

дивна царства пространога,

те сад турска нога тре!

То је наше земље плод ...

Нек ми живи мили род!

Сви прегнимо погинути ...

Призрен мора бити наш!

У њ се златан престо жути ...

Здрав будући царе наш!

То је наше земље плод ...

Нек ми живи мили род!

Бегови су Србе трли, -

трли као слаби црв,

но су Срби сада врли, -

попићемо њима крв!

То је наше земље плод ...

Нек ми живи мили род!

На дечански пусти звоник,

дићи звоно, барјак дић'!

Кој' то неће српски војник,

па ма знао у гроб сић'?!

То је наше земље плод ...

Нек ми живи мили род!

Пијмо вино, пијмо, пијмо,

животу је близу крај;

кубурлије испалимо!

За род жртве чека рај! ...

То је наше земље плод ...

Нек ми живи мили род!

27. априла 1859.