Онамо, 'намо

 

Онамо, онамо... за брда она,
говоре да је разорен двор
мојега цара; онамо веле,
био је негда јуначки збор.

Онамо, онамо... да виђу Призрен!
Та то је моје - дома ћу доћ'!
Старина мила тамо ме зове,
ту морам једном оружан поћ'.

Онамо, онамо... са развалина
дворова царских врагу ћу рећ':
"С огњишта милог бјежи ми, куго,
зајам ти морам враћати већ'!"

Онамо, онамо... за брда она
казују да је зелени гај
под ким се дижу Дечани свети:
молитва у њих присваја рај.

Онамо, онамо... за брда она,
гдје небо плаво савија свод;
на српска поља, на поља бојна,
онамо, браћо, спремајмо ход!

Онамо, онамо... за брда она
погажен коњ'ма кликује Југ:
"У помоћ, дјецо, у помоћ, синци,
светит' ме старца - свет вам је дуг!"

Онамо, онамо... сабљи за стара
његова ребра да тупим рез
по турским ребрим'; да б'једној раји
њом истом с руку рес'јецам вез!

Онамо, онамо... за брда она
Милошев, кажу, пребива гроб!
Онамо покој добићу души,
кад Србин више не буде роб.

"Онамо, онамо" објавио је Јован Сундечић у "Орлићу" за 1867. под именом "Млади Драго Драговић". Ово име Никола I је вјероватно узео према Његошевим иницијалима Д. Д. (Драго Драговић). Који се је, како Лавров сматра, тако потписао ипод пјесме "Син отачаства" ("Грлица", 1837) , док други мисле да је то нека врста колективног псеудонима - ко му драго - из групе људи, којима је и Његош припадао, а који су се у то вријеме бавили књижевношћу на Цетињу. - Вриједно је ипак знати да је Његоша у младости, тим именом звао Станко Стијепов Петровић, дјед Николе I, што би још више потврђивало тачност Лаврољева мишљења да се тако сам Његош потписивао. - Псеудоним стрица и владике - пјесника, кога је баш у то вријеме знатно пјеснички подржавао, послужио је, вјерујемо, и књазу пјеснику само што му је још, за разлику од првога, додао Млади.