петак, 05. октобар 2012.

Њена душа


Њена душа
(Lucien Paté)

Мислиш, можда, да те љубим,
моје злато,
рад' косе ти, тамне круне,
је ли за то?
Ил'дугих ти трепавица,
ил' ти чела,
румених ти зар усница,
витка т'јела? -
То не вјеруј, то су ствари,
што проходе;
моја љубав, моја чувства
не заходе
ка' славног ти лица зраци
са временом,
након тебе што остане
погребеном.
Оно љубим у те, цурo,
добро знади,
на што вјечност моћи нема
да изглади;
то је душа коју каже
твоје око,
када чело сн'јежно сагнеш
на низоко.

                                                                                        1879

Нема коментара:

Постави коментар