Турчину

Турчину 

....Et moi je ne crois pas

Qi'il soiy digne du peuple en qui Dieu se reflete

De joindre au bras qui tue une main qui soufflete.

                                                                       Victor Hugo

Што те руже, лаве стари,

источнога царе св'јета,

орле, који сред запада

у походе нам дол'јета? 

Што те руже? - А да н'јеси

лака крила уморио

низ државу Лазареву,

докле си је покорио, -  

крик твој стари би се чуја'

чак до мора сјевернога;

а Латинин роб твој би ти

хата вода' големога; 

калдрмама древног Рима

и пољима Италије: -

назват' ћаше "Добро јутро!"

вјеренику од Адрије! 

Што те руже? - Још да није

рода мога спрам те било,

море твоје, силно море,

крст устрашен би сплавило! 

Што те руже, о витеже?

Што те руже, бојни громе?

А прегнућа кавге - цар си,

ти стравични круноломе! 

"Отоман је страшљивица"

 - и то ти се још говори -

а ни Грци, ни Римљани

пар ти н'јесу, гдје се бори! 

Теби лаве, то се збори:

а Европа сва задрхта,

кад одјаха сератлијски

с пратњом малом твога хата

на праг грчке империје,

ни да речеш: "Добро вече!"

испред тебе забуњено,

поплашено, све утече! 

Пошто сједе домаћински

у Једрену и Стамболу,

круну ломећ' Лазареву,

видје Будим на помолу! 

И у њему и Призрену

заусопке смјело сједе,

отолен те мах јуначки

под бијели Беч поведе! 

Зелену ти видје чалму

и Верона и Линц равни;

с Минћије се воде напи

твој коњаник одабрани! 

Латинку си и Њемицу

сједа за се на терћије;

њихов народ страшио им

клепетом ти бакрачлије! 

Од залива аравијског

до обале Хиндустана,

што ти харач не доноси,

би ли бега, би ли хана? 

Па жа' ми је што те руже,

премда си ми крвник стари,

питам: у бој ко то може

да се с тобом барабари -  

до нас шака сиромаха!?

Па сад, кад се добро знамо,

остаје нам један другом

да јуначку пошту дамо.

А народи уморени

да почину, да одахну;

нек им рада и науке

благодатни дни освану! 

Борба страшна и велика

настане ли изновице:

задиме ли бојном маглом

наша брда и равнице; 

кроз ту маглу засјају ли

сабаља нам бистри знаци....

Ми ћемо се иза тога

опет штоват' ка јунаци.

                                         1879