субота, 06. октобар 2012.

Ја сам глава од јунака

Лијепо си, луче мило,
прави цвијет дјевојака.
Ал' си смјела кад ме гледаш -
ја сам глава од јунака.
На груди сам бојне токе
поодавно закопчао;
борбама се свакојијем
из младости научио.
Добро су се отркале
токе ове што се сјају,
ал' могле би одржат' се
још најжешћем нападају.
Колико су натрептале
од љубави и ужаса
и срце ми притискале
кад се силно усталаса!
С њима, цуро, у борбама
до сада сам бива јачи,
те погледи твоји њежни -
они мали нападачи -
слизаће се као капље
низ студени мосур леда,
знака на њим остат' неће
од врућих ти, од погледа.
Јер погледе твоје њежне
сјај ће тока да одбије;
уштеди их, о дјевојко,
ам' плијена за те није.
А дивна си, луче мило,
прави цвијет дјевојака,
но си смјела кад ме гледаш -
ја сам глава од јунака.
 
Пјесма се сада први пут објављује. Свакако је једно од раних књажевих књижевних остварења. Нашли смо је у његовој књижевној заоставштини.

Кориштени дјелови коментара др. Сава Вукмановића
YU ISBN br. 86-309-0050-4

Нема коментара:

Постави коментар