Ја сам глава од јунака

Лијепо си, луче мило,

прави цвијет дјевојака.

Ал' си смјела кад ме гледаш -

ја сам глава од јунака.

На груди сам бојне токе

поодавно закопчао;

борбама се свакојијем

из младости научио.

Добро су се отркале

токе ове што се сјају,

ал' могле би одржат' се

још најжешћем нападају.

Колико су натрептале

од љубави и ужаса

и срце ми притискале

кад се силно усталаса!

С њима, цуро, у борбама

до сада сам бива јачи,

те погледи твоји њежни -

они мали нападачи -

слизаће се као капље

низ студени мосур леда,

знака на њим остат' неће

од врућих ти, од погледа.

Јер погледе твоје њежне

сјај ће тока да одбије;

уштеди их, о дјевојко,

ам' плијена за те није.

А дивна си, луче мило,

прави цвијет дјевојака,

но си смјела кад ме гледаш -

ја сам глава од јунака.

 

Пјесма се сада први пут објављује. Свакако је једно од раних књажевих књижевних остварења. Нашли смо је у његовој књижевној заоставштини.

Кориштени дјелови коментара др. Сава Вукмановића

YU ISBN br. 86-309-0050-4