субота, 06. октобар 2012.

Њ. В. Књагињи Милени

Њ. В. Књагињи Милени 

Лак како се још осјећам,
од шездесет пуних љета,
кад ме рујна зора нађе
врхом брда и врлета. 

Стар још нијесам кад још могу
пркосити непогоди,
и жеља ме за најпрве
зраке сунцу к билу воде
....................................
....................................
....................................
.................................... 

А све за све, радостан сам,
што ми срце вјерно бије,
знајућ' да ме твоје мисли
исто прате као прије. 

У славу ћу за те даре
из деснице свога бога
подигнут' му данас хвалу
сврх Војника високога. 

Цетиње, 19. Септембра 1900



Пјесму је књаз испјевао једног раног јутра, приликом поласка у лов у планину Војник и оставио је да је доцније предаду књагињи Милени. Четврта строфа у њој пропала је.

Нема коментара:

Постави коментар