субота, 06. октобар 2012.

Судијама

Судијама 

На ништожност људског бића
судија се сјећат' има
кад отвара књигу правде
и суд врши међ' људима. 

Нема храма ни олтара
гдје примакнут' човјек може
душу своју ка' у суду -
сјећајућ' се на те, боже! 

О судије, давуџија
кад изиде пред вас голи
сјећајте се, смрт је ближа
но што у нас држе холи. 

Нека вапај његов допре
ваших срца до дубина:
бог је свјетлост и правица,
остало је - ништа - ништа.... 

Никшић, 15. Фебруара 1900, на 7 ура ујутро у Окр. Суду



Пјесму је објавио Трифун Ђукић у свом издању пјесама Николе I Петровића 1955. године. Он сматра да пјесма раније није штампана, али не наводи гдје ју је нашао.

Нема коментара:

Постави коментар