На Марксовом гробљу

На кољена, на молитву

ко је српски пјеват' чуо:

кам на раки Бранковој се,

ето, данас окренуо! 

Што се откри камен овај,

што с' тишина дира света,

шта ће коме шака кости,

што но вјечном сану смета? 

Ах, те кости и остаци

за мир досад још не знају.

У Српство су поникнуле,

а у туђем труну крају. 

Тешко ли је странствовати

и живоме и мртвоме.

Жив и мртав хоће човјек

да у јату буде своме. 

А да и ви, српске кости,

дуго сте се належале

у туђини, а далеко

покрајине ваше мале. 

 

Пјесму смо нашли у заоставштини Миша Поповића, у Државном архиву на Цетињу. Књаз ју је испјевао 1883. године, приликом преноса кости Бранка Радичевића из Беча, са гробља св. Маркса, на Стражилово. Тада је послао и сребрни вијенац да се положи на пјесников гроб.