У мом замку над Морачом

У мом замку над Морачом 

У мом замку над Морачом,

што крај њега с буком тече,

чекам твоје драго писмо

свако јутро, свако вече. 

А ти ме се зар оглуши

 - чудна посла, чудне жене -

не стављаш се соли, хлеба,

ни љубави нити мене! 

Хеј, нека га, нека, нека!

Немарност је биљег худи.

Све не може човјек имат',

што му б'једно срце жуди. 

А ја синоћ сажаљивах,

што Франс Први још жив није,

онај пјесник, јунак онај

и каваљер од Франције 

да м' уздигнем рукавицу

коју баци мужевима,

када каже да с' окрећу

жене свима вјетровима.

Али јутрос ка' год и он

и ја мислим о женама:

краљи, цари и књажеви

будале смо сви пред вама. 

Окрећу нас како хоће.

С нама врте и смију се,

а кад мало срднемо се

да нас љубе закуну се; 

и ми, људи, вјерујемо,

што нам реку, што нам кажу,

за истину прихватимо

њину варку, њину лажу. 

О зашто су жене такве,

што траг им се не истражи,

но за лица анђеоска

смије им се смијер враж'и! 

Да преваре, да исмију

чојка, при њој - тог дембела,

кога жедна и срамотна

преко воде би превела. 

О зашто су жене такве,

зашто једне има живе!

Нек' с' утопе, нек' с' удаве

човјекове све одиве! 

Па да свијет без њих живи;

од њих свако зло извире.

Без жене би човјек мога'

да с' не плоди ни умире. 

Али куд сам забасао!

Прочитати ово може

хајделберска мученица,

е па онда шта ћу, боже?! 

Што ћу, што ћу? - Опет лако -

вила ће ми помоћ' друга,

пак ћу пјесму као славља

испјевати ја из луга 

све о женским врлинама,

о цару им и о моћи.

Без жене би дани били

мрачни као тамне ноћи. 

Ја без моје рањенице

хајделберске што бих био -

храст без лишћа и без грана

од ког бих се сам стравио. 

А овако запјеваћу

уз гитару с' брег' Мораче

свјежим гласом, иако се

пут старости брзо краче. 

Запјеваћу тако гласно

њено име, љубав њену,

на који ће и Морача

вал уставит' свој и пјену, 

па ће с буком отргнут' се

пут Језера и пут Мора

да цијелу свијету прича

за врлине њена створа. 

Крушевац, 27. јануара 1892

Пјесму смо нашли у књижевној заоставштини краља Николе, која је накнадно прикупљена. Вјероватно да је у једно вријеме била однесена са материјалом који се односи на династију Карађорђевића.