Слава сунцу...

Слава сунцу... 

Слава сунцу на небеса,

а весеље земљи доље,

обукло се дрво свако,

зелени се бр'јег и поље. 

Нема птице удовице,

весели се васиона;

моја птица голубица

болесна је, јадна она! 

А једини ја не могу

веселит' се китном мају;

њене муке, њене боли

и мој живот поткопају. 

О ти који јасном сунцу

обиљежи златне путе

и што чојка, птице, цв'јета

срећу држе руке круте, 

облакшај јој боле тешке

и поврати прво здравље -

славићу те, пјеваћу ти

од свакоје љепше славље! 

У Паризу, 19. Маја 1891.