субота, 06. октобар 2012.

Пјевао сам....


Пјевао сам.... 

Пјевао сам пјесме моје
над пучином сиња мора;
пјевао сам и плакао
уз шаптање од извора.

У градове и дворове
пјесме су се моје виле,
и на груд'ма гиздавица
прикривене тајне биле. 

Пјевао сам рујној зори
и заходу, сјајном бају,
и младости и славују
и Призрену, милом крају. 

Војевања и путови
предмет моје пјесме бише;
грмљавине ноћи тамне,
силни вјетри, страшне кише. 

Пјевао сам и цвијећу;
вино, коње - мушка крила;
љубав ми се по жицама
лире моје често вила.


Свашта сам се напјевао,
а још пјесму ову иште,
док бог хоће, њему слава,
срећа моја и огњиште. 

Гнијездо је моје красно
и пунано, богу хвала! -
Грлица га моја вије,
која ми је дјецу дала. 

Здраво, мала моја пилад,
ластавице и орлићи!
Здраво, моја мила дјецо!
Здраво, кћери и дјетићи! 

Здраво, мили мој свијете!
Здраво, главе пуне наде!
Здраво, рају мог живота,
среће пунан и насладе! 

На аманет богу да сте,
прво њему угодили!
Отаџбини, Црној Гори,
боже, вазда срећни били!

                                           1880.

Нема коментара:

Постави коментар