субота, 06. октобар 2012.

На бојном пољу

Сви спавасмо на ливади,
а око нас коњи пасу,
кад мјесеца иза горе
блиједа се свјетлост расу. 

Најпрви се ја пробудих;
око себе гледам људе,
што дубоким даље саном
оправљају т'јела труде, 

па помислих ноћ идућу
другим можда сном ћу спати,
они и ја, ко то може
зајемчити или знати? 

Јер битка нам остала је
и још синоћ у изгледу,
а зарок смо учинили
смрт убрати ил' побједу, 

пак ми очи утекоше
у висине пут небеса,
пут мјесеца и звијезда
и у бескрај од чудеса. 

Тамо душом залећех се
с побожнијем са ускликом:
"О Господи, друштву моме
буди данас савезником!"

Нема коментара:

Постави коментар