субота, 06. октобар 2012.

Њеном Височанству Књагињи Милени

Њеном Височанству Књагињи Милени 

Све Улцињке и Баранке
и сирене тога мора
Кад би прсле по Приморју
и билима наших гора -  

не би љепше нашле цв'јеће
да те данас њим оките,
ка' што ничу у окрајке
мога срца, куте скрите. 

Та оно је исто цв'јеће,
што је давно некад било,
од свијежа и мириса
није ништа изгубило;

јер га кропе бистре капи
небескијех благослова,
а грију га топли зраци
од стварности и од снова. 

Њим ти данас ресим главу
и китим ти душу свету,
са свом силом и њежношћу
и мислима у полету!


Пјесму смо нашли у књижевној заоставштини краља Николе. До сада није објављивана. Послата је књагињи Милени као брзојав на Тополицу, украј Бара.


Нема коментара:

Постави коментар