ЦРНОГОРСКИМ ВЕЛИКОДОСТОЈНИЦИМА, ПОСЛАНИЦИМА И ГЛАВАРИМА

ЦРНОГОРСКИМ ВЕЛИКОДОСТОЈНИЦИМА, ПОСЛАНИЦИМА И ГЛАВАРИМА

 

У часу када трне посљедњи пламичак старе године, а двери своје отвара нова, призивам на Црну Гору и на вјерни ми црногорски народ благослов Божји, нека под његовом сјенком пријеђе праг године 1910. У исто доба уздигнимо срца своја небу и благодаримо Свевишњему, што нас је довде довео здраве и снажне и што је наше напоре благословио плодовима с којима може сваки од нас да буде задовољан. Молимо му се да нам своје благовољење, штедро указано, не закрати, да би нам и будућност била вазда свијетла.

Овога љета навршује се и педесет година моје владавине.

Предајем овај драгоцјени одсјек свога живота и рада неумитној историји нека она донесе свој суд, а себи задржавам само то, да вама, моји драги савременици и сатрудници, а преко вас и свему моме драгом народу, изјавим захвалност на вашој примјерној оданости мени и дому моме, као и на вашим напорима које нијесте штедјели да ми у тешкоме послу српски и јуначки помогнете.

На овом мјесту нека буду споменути и покојници, ваши мили и драги, који су свој вијек посветили добру Црне Горе и на тај начин одужили дуг према отаџбини и мени. Свијетао им спомен био међу нама!

Оданост мога драгог народа и његова јуначка прегнућа многе су ми тешке часове олакшали и помогли да савладам препоне које су нам ток свјетскога живота и наше посебне прилике на пут стављали, Како смо из тих тешких времена изишли, са каквим напретком у земљи, а каквим угледом споља, који наша малена отаџбина ужива у великом свијету и међу великим силама, не питајте мене него себе, јер ви сте моји сатрудници, то су резултати и вашега рада, ви сте свједоци постигнутих успјеха.

Приклањам главу своју пред вољом Божјом и душу своју пуштам да се претопи у молитве што ми је досудио да дочекам овај радосни тренутак кад улазим у годину у којој мислим отпразновати заједно с вама и својим милим народом педесетогодишњицу доживјелу до сада једним српским владаром. Уједно и педесетогодишњицу вашега сатрудништва ка добру и угледу наше драге отаџбине.

Кличем из пуних груди: Живјела наша мила отаџбина!

Живјели моји мили Црногорци, гдје их год било на свијету!

Живјело наше мило Српство!

 

1. I 1910.

Глас Црногорца,2. I 1910, бр. 1.