недеља, 23. јун 2013.

БЈЕЛОПАВЛИЋКО КОЛО


БЈЕЛОПАВЛИЋКО КОЛО

Нек свак ради што умије!...
Ми Брђани умијемо,
као ико - гором, пољем,
да јуначки бој бијемо.

Од Бијелог нашег Павла,
дукађинског војеводе,
пружали смо вазда руке
пут огњишта од слободе.

А њих нам је прихватио
црногорски Петар свети,
те од силе Бушатлиј'не
могасмо се њим отети.

Слава, слава светом Петру!
Хвала нашим ђедовима!
Као ико Брђанин се
похвалити су што има!

Петар, Јово, Ђукан, Бајо
и Радоје, соко сиви -
и Нешкова храброст Вула.
у срца нам вјерна живи.

Игуман је Јосиф био
на глас испа' једног маха
с јунацима - синовцима
без порока и без страха.

А Фундина стрмна неће
ни Борова дати Глава,
да се икад вражегрмска
забораву преда слава.

Битке двије под крваво
наше село Мартиниће
душевно ће за унуке
останути вазда пиће

У наш свети Острог стоје
записане наше муке
и побједе уграбљене
ка' с Каркове она Луке;

па бојеви с Арбанијом
испод Спужа сваког дана
и другијех још хиљаду
и чудеса и мегдана.

С Лесендром ће и Врањином
везати се глас Брђана,
и причати смјелост њина
из мучнијех оних дана.

ма главице студеничке
и стравична Волујица
за оружје Брђаније
остануће перјаница.

Нема коментара:

Постави коментар