ПЕРЈАНИЧКО КОЛО

ПЕРЈАНИЧКО КОЛО

Нека кола сва заврши

перјаничко коло лако!

Орловскоме нашем скоку

нек учини мјесто свако!...

Коло, коло, хватајмо се!

Амо коло, перјаници,

господара - нашег оца,

ми од вазда вјерни синци!

Александра Македонског,

Бонапарта, ил' Цезара.

Кастриота, ил' Душана,

ил' другога којег цара

сјајни двори имаше ли

од нас хитриј' полетара,

ил' момака ватренијех

уз икаква господара.''...

Од нас има сваки дома

за живљење шго му треба,

па ми књаза не дворимо

ради једне коре хљеба,

него за част н за славу

и за име перјаника;

а то име круни дивно

име једног убојника.

Ми смо они што хитамо

реда ђе се ток поквари,

да у име правде, суда,

све нам рука сталамари.

Ми смо они, што наредбе

кроз град зрња разносимо

и што успут скоро вазда

ког душмана покосимо.

Ми смо они, што животе

цијенимо за ситнице

спрам угледа сјајног двора

и с њим наше заједнице.

Ми см' од оног смјелог јата,

у коме се измјенило

ц' јеђ јунаштва и поштења,

што ј' у горе ове било.__