понедељак, 24. јун 2013.

ЛУКОВАЧКО КОЛО

ЛУКОВАЧКО КОЛО

Хеј, Луково, племе мало,
а од крви све црвено;
самом злицом и јунаком
књаз-Данилом насељено!

Ка' Удбина спрам Котара
са Никшићем споредова:
Мустај-бега имала си
у Илију Ђуканова;

а Танковић није Осман
бољи од твог Раша био;
нити Талу од Орашца
не би Јован уступио;

Бојичићу Никола би,
па и у Шам да се стану,
без узмака с јатаганом
изишао на мегдану,

а Куну би Хасан-агу,
луковачка љута злица,
с Јасеновог поља малог
савладао Радојица.

Марко, Филип, Лука, Туко -
ђетићи су без узмака;
у Удбину прегалаца
таквих не би ни јунака.

Тај комшилук Оногошту
помрачује славне дане.
те за сунца с њих затвара;
своје куле и дућане.

Прије Никшић на парипу
свуда стиза као соко.
и чете је утјерива.
чак у Ровца, у Дубоко.

Граду, који свих се брда
једног вакта боја' није.
с Лукова му чета плијен
из авлија изгнат' смије.

Луково га намучило.
Дугу му је затварао;
с њим крвави бој Бистрицом
и Требјесом раздвајао.

Хеј Луково ојађело,
колику си крв просуло!
Но у крви на Крсцу си
и ти само утонуло!

Осироће сиротано
без јунака и главара;
на срце си забољело
књаз-Николу господара.

Знак утјехи да ти даде,
и харности он разбира,
па ти сина, књаза Мирка,
ставља за твог командира.

Твоја млада нек Луковчад
очева им стазом пођу,
па ће славом себе покрит',
и својега младог вођу.
 
 

Нема коментара:

Постави коментар