ПРОГЛАС
НАРОДУ ЦРНОГОРСКОМЕ
Драги моји Црногорци!
Кад је човјек члан просвјећенога човјечанства, он и
слободан грађанин мора бити — тако држи ваш стари књаз и господар који се у тим
осјећањима родио, растао и настануо.
Шта је загријавало груди мојих и ваших предака? Шта
је једној шаци горштака омогућило да на висовима свога јуначкога стана очува
своју златну слободу и отоле задахне унаоколо себе некад повезаној браћи на
Балкану свој дух прегнућа и крепост наде? — Љубав слободе и ништа друго. Она је
све наше благо и наша животворна моћ; њом се поносимо, за њу живимо; а кад би
нам је нестало, ми бисмо били сви мртви, били бисмо покојни. Је ли, јунаци
моји?
Слобода, дух слоге и беспримјерне послушности ваших
дједова спрам мојих, завргла је ову кршну нашу државицу, прославила је, те је
данас љубљена и, Богу хвала, утледна и уважена од јаких и силних. А да би се,
не само одржали на овој висини, него да се и још више попнемо, треба нам
удружити сву нашу моралну и физичку снагу и моћ за добро и напредак домовине.
То од нас захтијева и дужност и дух потребе сувремености.
О идућем Никољудне, а преко наших посланика, слободно
изабраних по начину, којим ће вас моја влада упознати, слетите се около мене,
моји витезови, да вас на то упутим, да заједно видимо, да заједно снађемо и
изаберемо што је најбоље за нашу отаџбину и њен слободни развитак.
Набавио сам вам у изобиљу оружја: сабаља, топова и
џебане и у руке вам предао, јер видим и знам да ћете тим као и до сада
превасходно умјети руковати, затражи ли то част и сигурност домовине.
Али њој је требало и другога оружја, те сам се у
четрдесет и пет година мога труднога владања старао да јој узгојим синове,
којима бих с поуздањем могао повјерити и то друго оружје за напредак миле ми
Црне Горе.
Вријеме је дошло, синови моји, да вас и с тим упознам
и наоружам у размјеру прилика, околности и културнога развитка нашега. Дођите,
дакле, около мене на Никољдан, да вас саставим с мојом владом, да се у срећном
дослуху с њом и преда мном разговорите и снађемо сви заједно, што је најбоље за
прави и здрави развитак отаџбине.
Ми ћемо се за то послужити примјерима просвјећенијих
и од нас напреднијих народа, и што год се буде тамо иокуством доказало да је
боље у њиховом политичком животу, него ли у овом нашем патријархалном режиму,
ми ћемо то полагано примјењивати на наш живот. Тим прерадостан, а опојен
ваздашњом жарком љубави наспрам вас и државе ми, ја хоћу, из савршено слободне
ми руке, да вам дарујем извјесна права за ваше судјеловање у народним пословима
и управи, остављајући нашим насљедницима да их вазда у духу времена и добро
схваћеној народној потреби усавршавају и раширују.
За овај први пут раздашност моја неће бити веома
велика, али ни мања од вашега свјесног очекивања. Јер сви, увјерен сам, мислите
као и ја, да у слободној земљи слободним грађанским животом живимо, а да нам
наш здрави и јуначки стан треба најбрижније сачувати од непромишљених скокова и
заразних појмова, пак ћемо тек онда бити једри и снажни.
„Јаје здраво добије сломљено“.
Овај вам проглас издајем и упућујем данас на
Лучиндан, дан представљања светога Петра, славнога господара црногорскога,
молећи му се, да закрили наш заказани састанак и у Бога испроси вишњи његов
благослов на наше родољубиве одлуке тога и свакојег дана за срећу, напредак и
славу црногорску.
Дано у нашој пријестоници Цетињу, октобра
осамнаестога, године од рођења Христова хиљаду девет стотина пете, а нашега
владања четрдесет пете
18. X 1905.
Глас Црногорца,
22. X 1905, бр. 42.
Нема коментара:
Постави коментар