уторак, 18. јун 2013.

ПРОГЛАС НАРОДУ ЦРНОГОРСКОМЕ


ПРОГЛАС НАРОДУ ЦРНОГОРСКОМЕ

 

Драги моји Црногорци!

Кад је човјек члан просвјећенога човјечанства, он и слободан грађанин мора бити — тако држи ваш стари књаз и господар који се у тим осјећањима родио, растао и настануо.

Шта је загријавало груди мојих и ваших предака? Шта је једној шаци горштака омогућило да на висовима свога јуначкога стана очува своју златну слободу и отоле задахне унаоколо себе некад повезаној браћи на Балкану свој дух прегнућа и крепост наде? — Љубав слободе и ништа друго. Она је све наше благо и наша животворна моћ; њом се поносимо, за њу живимо; а кад би нам је нестало, ми бисмо били сви мртви, били бисмо покојни. Је ли, јунаци моји?

Слобода, дух слоге и беспримјерне послушности ваших дједова спрам мојих, завргла је ову кршну нашу државицу, прославила је, те је данас љубљена и, Богу хвала, утледна и уважена од јаких и силних. А да би се, не само одржали на овој висини, него да се и још више попнемо, треба нам удружити сву нашу моралну и физичку снагу и моћ за добро и напредак домовине. То од нас захтијева и дужност и дух потребе сувремености.

О идућем Никољудне, а преко наших посланика, слободно изабраних по начину, којим ће вас моја влада упознати, слетите се около мене, моји витезови, да вас на то упутим, да заједно видимо, да заједно снађемо и изаберемо што је најбоље за нашу отаџбину и њен слободни развитак.

Набавио сам вам у изобиљу оружја: сабаља, топова и џебане и у руке вам предао, јер видим и знам да ћете тим као и до сада превасходно умјети руковати, затражи ли то част и сигурност домовине.

Али њој је требало и другога оружја, те сам се у четрдесет и пет година мога труднога владања старао да јој узгојим синове, којима бих с поуздањем могао повјерити и то друго оружје за напредак миле ми Црне Горе.

Вријеме је дошло, синови моји, да вас и с тим упознам и наоружам у размјеру прилика, околности и културнога развитка нашега. Дођите, дакле, около мене на Никољдан, да вас саставим с мојом владом, да се у срећном дослуху с њом и преда мном разговорите и снађемо сви заједно, што је најбоље за прави и здрави развитак отаџбине.

Ми ћемо се за то послужити примјерима просвјећенијих и од нас напреднијих народа, и што год се буде тамо иокуством доказало да је боље у њиховом политичком животу, него ли у овом нашем патријархалном режиму, ми ћемо то полагано примјењивати на наш живот. Тим прерадостан, а опојен ваздашњом жарком љубави наспрам вас и државе ми, ја хоћу, из савршено слободне ми руке, да вам дарујем извјесна права за ваше судјеловање у народним пословима и управи, остављајући нашим насљедницима да их вазда у духу времена и добро схваћеној народној потреби усавршавају и раширују.

За овај први пут раздашност моја неће бити веома велика, али ни мања од вашега свјесног очекивања. Јер сви, увјерен сам, мислите као и ја, да у слободној земљи слободним грађанским животом живимо, а да нам наш здрави и јуначки стан треба најбрижније сачувати од непромишљених скокова и заразних појмова, пак ћемо тек онда бити једри и снажни.

„Јаје здраво добије сломљено“.

Овај вам проглас издајем и упућујем данас на Лучиндан, дан представљања светога Петра, славнога господара црногорскога, молећи му се, да закрили наш заказани састанак и у Бога испроси вишњи његов благослов на наше родољубиве одлуке тога и свакојег дана за срећу, напредак и славу црногорску.

Дано у нашој пријестоници Цетињу, октобра осамнаестога, године од рођења Христова хиљаду девет стотина пете, а нашега владања четрдесет пете

 

18. X 1905.

Глас Црногорца, 22. X 1905, бр. 42.

 

Нема коментара:

Постави коментар