ЧЕВСКО И БЈЕЛИЧКО КОЛО

ЧЕВСКО И БЈЕЛИЧКО КОЛО

Ми у коло ухваћени

унуци смо страшног пâса,

што крв никад не поштедје

ради милог рода спаса. 

Хранили смо пет вјекова

гавранове и вукове,

а светили до дна Босне

јадну браћу у окове. 

Све лијепе наше главе

падале су без жалости,

а око нас стрепило се

с наше смјеле охолости. 

Палили се седам пута,

и горјели у пећине:

подносили без лелека

све ударце зле судбине. 

Ослонац смо јаки били

наше земље господара:

славу смо им уздизали

на врхове од ханџара. 

Суд Лазарев кад би сио

да јуначка дјела суди,

ил' Обилић из вјечнога

сана да се сад пробуди, 

не би наша' да нас ико

у јунаштву претјерао,

нити више на олтару

домовини жртва дао. 

С тога суда не би доша'

сјајнијега нико лица

од нашега смјелог јата,

од Чевљана и Бјелица.