ПРОКЛАМАЦИЈА ЦРНОГОРЦИМА

ПРОКЛАМАЦИЈА ЦРНОГОРЦИМА

 

Црногорци!

Ваша драга сестра Србија је данас у крви и пламену. Мој брат, њен краљ и син му престолонасљедник, мој унук, без крова су у овим непогодама, с пушком у руци у влажним рововима, борећи се као витезови. Сви се Срби боре и бране своју милу домовину.

С југа, са сјевера, с истока и запада Србија је напанута и страда. Војници јој гину и лијегају на лице миле јој земље. Надају се у помоћ савезника, али ових још нема на помолу. Од плача пилежи и нејачи Србија одлеже.

Ја немам мира у својој души. Дубоки бол хвата се за моје срце. Крвави нож који Србију коље очима видим гдје се оштри за уништење остатака нашега рода.

Црногорци, моја је храбра војска сва по границама и на земљишту непријатељу отетом. Војна част дала је до сад задовољштину нашем оружју, те без мане се Црногорци би могли данас повући са добивених својих положаја и сабрати се у унутрашње кутове домовине.

У нашим горама, захваљујући Богу и нашој храбрости, одбрана се може продужити, те ћу ја лаком душом с неколико моје пробрате војске брату ми краљу и Србији у помоћ.

Ни наступајућа зима, ни моје седамдесет пет година неће ме сметнути да извршим ту дужност моју.

Љубав мог српског рода, кад је он у муци и кад му у помоћ хитам, ја ћу доспјети здрав и свјеж, акобогда, краљу и Србији с мојом скромном помоћи, а тамо што буде суђено.

Немојте мислити да вас ја остављам у овим најтежим приликама наше повјеснице. Не, ја сам с вама усред Србије као усред Црне Горе, јер борили се овдје или онамо, миломе се Српству једнако служи.

Останите збогом, Црногорци! Као вазда држите се јуначки и до потоњега останите непокорени, тако вам аманета и српскога млијека! (У копцепту на завршетку још стоји: Збогом, Црногорци!).

 

1915.

АОДМЦ, фасц. 1915.