Извршавам тешку дужност, чинећи до знања Вашем
Величанству, нашем вјековном и моћном заштитнику, да остаци храбре србијаноке
војске који су подлегли многобројнијем непријатељу, бачени су углавном у
Црну Гору.
Ми смо њима учинили братско гостопримство, онолико
колико је било у нашој могућности, али оскудица хране у нашој земљи увелико се
осјећа и жалостан утисак чини; јер од племенитог дара од стране Вашег
Величанства, а који се састоји од 48.000 тона кукуруза скупљеног у Одеси, усљед
тешкоће превозних средстава, нијесмо примили него само 4.000 тона.
Глад, болест и разврат од те војске и народа који је
у бјекству, а којег сам и ја видио у
најгрознијем нереду почињу већ одавати се пљачки и побуни, у толикој мјери да
се и сâм бојим да ће то упливисати на
моју војску и мој народ.
Садашња оскудица у снабдијевању хране коју очекивамо
са толиким нестрпљењем, као и полагање наде на наше моћне савезнике, довеле су
нас на жалост у крајњу нужду.
Ова факта и околности, не зависећи од моје воље нити
воље храбрих војника, чија је издржљивост трогодишњег рата превазилазила све
напоре и чији је морал још на висини, а њихова непоколебљива одлука за
продужење борбе до истрајности, а за коју смо ове пожртвовали, доводи ме до
сумње, да ће глад и оскудица у муницији парализовати нашу снагу која би могла
до свршетка потпомагати Вас и Вашу храбру војску до потпуног уништења
заједничког нам непријатеља.
Децембар, 1915.
АОДМЦ, фасц. 1915.
Нема коментара:
Постави коментар