четвртак, 20. јун 2013.

БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ


БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ

 

Као што се уморно тијело путника одмори на цвијетној ливади засркнуто дахом чистог мирисавог зрака, а освјежено напитком са бистрог врела планинског, тако и мени и моме народу при свакој вијести о напретку дивне нам и сретне сестре Србије, душа одлане, а срце радосним откуцајима понавља стари аманет, да мислимо једном мишљу, да осјећамо једним срцем, да тежимо општом циљу једном душом. Ни вријеме, ни догађаји, ни људи нијесу у стању ова осјећања уништити. Отварање српског Универзитета напредак је и радост подједнако и за вас и за нас. Зраци просвјете, који се онако дивно бјеху почели из Ресаве и Обода разасипати, али које густа тама за дуго заклања, разбукташе се ето, Богу хвала, у огњиште науке и вјештина. Послије много мука и жртва, јунаци мача створише од деспотовине краљевину, а на темељу том јунаци духа створише Универзитет и као што су први задивили свијет прегалаштвом и јунаштвом, тако нека и други освоје себи достојно мјесто у концерту својих старијих садругова и усреће свој народ науком, знањем, честитим карактером и правим јунацима духа. То вам желим ја; то вам жели и моја мила Црна Гора; а неумрли дух Његоша, Доситеја, Караџића, Даничића, Панчића и других српских великана благосиљаће с небеса данашњи свечани за Српство дан.

 

27. II 1905.

Стварање, децембар 1952, год. VII, стр. 775.
 
 

Нема коментара:

Постави коментар