БЕОГРАДСКОМ
УНИВЕРЗИТЕТУ
Као што се уморно тијело путника одмори на цвијетној
ливади засркнуто дахом чистог мирисавог зрака, а освјежено напитком са бистрог
врела планинског, тако и мени и моме народу при свакој вијести о напретку дивне
нам и сретне сестре Србије, душа одлане, а срце радосним откуцајима понавља
стари аманет, да мислимо једном мишљу, да осјећамо једним срцем, да тежимо
општом циљу једном душом. Ни вријеме, ни догађаји, ни људи нијесу у стању ова
осјећања уништити. Отварање српског Универзитета напредак је и радост
подједнако и за вас и за нас. Зраци просвјете, који се онако дивно бјеху почели
из Ресаве и Обода разасипати, али које густа тама за дуго заклања, разбукташе
се ето, Богу хвала, у огњиште науке и вјештина. Послије много мука и жртва,
јунаци мача створише од деспотовине краљевину, а на темељу том јунаци духа
створише Универзитет и као што су први задивили свијет прегалаштвом и
јунаштвом, тако нека и други освоје себи достојно мјесто у концерту својих старијих
садругова и усреће свој народ науком, знањем, честитим карактером и правим
јунацима духа. То вам желим ја; то вам жели и моја мила Црна Гора; а неумрли
дух Његоша, Доситеја, Караџића, Даничића, Панчића и других српских великана
благосиљаће с небеса данашњи свечани за Српство дан.
27. II 1905.
Стварање, децембар 1952,
год. VII, стр. 775.
Нема коментара:
Постави коментар